Po svemu sudeći, briselski sporazum i dalje će izazivati lavine negodovanja, protesta i polemika, a u konačnici će svoj stav doneti i Ustavni sud Srbije koji trenuto preispituje „ustavnost i zakonitost sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine“... Ipak, Ivica Dačić i Hashim Thaci pokazali su nešto mnogo bitnije, a što je na ovim prostorima teško ostvarivo - da je dogovor uviek moguć, ma koliko se prašine dizalo oko njega!

Piše: Danijela ALBIJANIĆ (Srbija)

Nepunih mesec dana prošlo je od kada su premijeri Srbije i Kosova, Ivica Dačić i Hashim Thaci, stavili svoje potpise na sporazum kojim se regulišu međusobni odnosi ove dve teritorije, a prašina oko potpisanog 'papira' ne jenjava. Po svemu sudeći, briselski sporazum i dalje će izazivati lavine negodovanja, protesta i polemika, a u konačnici će svoj stav doneti i Ustavni sud Srbije koji trenuto preispituje „ustavnost i zakonitost sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine“.

Ipak, Ivica Dačić i Hashim Thaci pokazali su nešto mnogo bitnije, a što je na ovim prostorima teško ostvarivo - da je dogovor uvek moguć, ma koliko se prašine dizalo oko njega!

Rasplamsali sever Kosova…

No, dok u Srbiji i Kosovu rastu podele ‘za’ i ‘protiv’ Sporazuma,  visoka predstavnica EU Catherine Ashton ne obazire se na negodovanja koja dopiru sa juga Balkana i nastavlja sa radom na implementaciji onoga što je potpisano. Izgleda da se na građanske polemike previše ne obaziru ni premijeri, pa Dačić i Thaci spremno putuju u Brisel 21. maja, na poziv visoke predstavnice, gde će razgovarati o sprovođenju sporazuma iz Brisela i njegovoj konkretnoj primeni.

-   Brzo sprovođenje sporazuma je od ključnog značaja i zaista se radujem što ću o tom pitanju razgovarati s dvojicom premijera, kratko je pojasnila  Catherine Ashton nakon zakazivanja novog sastanka u Briselu.

Šta će se desiti do tada i nakon ovog sastanka, ostaje da se vidi, no sudeći po dosadašnjim reakcijama srbijanske javnosti, naročito one sa severa Kosova, potpredsjednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić i dalje će imati pune ruke posla na smirivanju razbuktale vatre.   

Vučić je za sada u svojim stavovima kategoričan:

-    Kratki su nam rokovi, vreme curi i Srbi sa severa Kosova moraju znati da cela Srbija zavisi i od njihovih postupaka, a ne samo naših, i nećemo dozvoliti da zbog bilo čije neodlučnosti upropastimo šansu za napredak ili modernizaciju, rekao je vicepremijer Srbije za uskršnji broj lista Alo, te poručio da svima treba da bude jasno da je sporazum potpisan, prihvaćen i kao takav mora da se primeni.

Pretnje iz Srpske pravoslavne crkve...

Međutim, negodovanja kosovskih Srba i upozorenja da je briselskim sporazumom izdato Kosovo, sve su glasnije, a u kampanju protiv srbijanske Vlade sve oštrije se uključuje i Srpska pravoslavna crkva.

Tako su na nedavnom mitingu u Beogradu, koji je organizovan u znak protesta protv briselskog sporazuma, prisustvovali i pripadnici SPC-a, zbog čijeg se istupa ovaj skup u jednom trenutku pretvorio u pogreb aktuelne vlasti, jer su mitropolit Amfilohije i umirovljeni vladika Atanasije služili "liturgiju" za upokojenje Vlade i Skupštine Srbije.

Ovakav potez predstavnika Crkve naišao je na oštre osude svih demokratskih snaga, a naročito pretnje koje su tom prilikom javno izgovorene kroz navođenje sudbine ubijenog predsednika Srbije Zorana Đinđića, čime se direktno sugerisalo da bi i aktuelni predstavnici vlasti mogli završiti isto kao on – biti ubijeni.    

Pripadnici SPC-a na mitingu u Beogradu, među kojima su bili i mitropolit Amfilohije i umirovljeni vladika Atanasije: "Premijer Ivica Dačić kaže da je za zemaljsku politiku, ne interesuje ga nebeska, tako je govorio i (ubijeni premijer Srbije Zoran) Đinđić, a kako je završio neka Bog sudi", rekao je Atanasije. On je naveo da vlast ne veruje u Boga, nego u pogubnu mitologiju Evropske unije. "Nema zemaljske Srbije bez nebeske", poručuje vladika.

Neporazumi oko sporazuma – ima li suvereniteta ili ne...

Ulje na vatru dodatno dolivaju izjave premijera Kosova koji ne krije zadovoljstvo sporazumom u Briselu i koji ne propušta priliku da u javnosti potvrdi da je ovim sporazumom obezbeđen suverenitet Kosova, upravo ono što su tamošnji Srbi najmanje spremni da čuju. 

-    Sporazum je sporazum za budućnost, za mir i sigurnost na Kosovu i regiji. To je sporazum koji osigurava naš suverenitet na celom teritoriju, rasformiranje paralelnih struktura i poštovanje Ustava i zakona Kosova u svakom delu države, napominje Hashim Thaci.

Suprotno njemu premijer Srbije kategorički tvrdi da u Briselu ‘nije potpisan suverenitet Kosova’, a kako bi se nastali “nesporazumi oko sporazuma” konačno razrešili pre nekoliko dana na Kosovu se obreo Aleksandar Vučić i još jednom pojasnio:

-    Srbija nije, niti će ikada priznati nezvisnost Kosova, niti će Srbi biti "Kosovari". Tačno je da će se još lomiti koplja oko dokumenata i učinićemo sve kako bi ostale na snazi srpske isprave i registarske oznake… Srpska deca u školama neće učiti po albanskim programima, a na "sever nikada neće moći da kroči albanska vojska"... Uz to,  ovim sporazumom Zapad priznaje postojanje Zajednice srpskih opština. Zato mislim da je taj dokument šansa da naš narod opstane i da više ne juriša u poraze!

Srbi sa severa Kosova moraće da prihvate ono što je potpisano...

Vlada Srbije odlučna je u nameri da započne sa implementacijom sporazuma iz Brisela što pre, iako trenutno nisu sasvim jasne smernice kako će se on primenjivati. O tome će, između ostalog, razgovarati premijeri Kosova i Srbije 21. maja u Briselu, nakon čega bi se trebali i preciznije odrediti prema nejasnoćama iz sporazuma koje se sada različito tumače na dve suprotne strane.   
 
-    Još nije precizirano šta do juna moramo da uradimo, ali da započnemo primenu svakako moramo. Pitanje je i kada ćemo da je počnemo. Znate, dobijate neki nacrt plana implementacije koji nema veze s onim što piše u sporazumu. Ne znam kako to misle da urade, jer mora da se primeni ono što piše u sporazumu. Taj plan je 'non pejper', on ne postoji, to je albanska želja, kao i mnoge koje nisu ušle u sporazum, prokomentarisao je za srbijanske medije Aleksandar Vučić problem praktične realizacije briselskog sporazuma.

On je takođe pojasnio i da „ljudi iz međunarodne zajednice moraju da znaju da će se implementirati samo ono što je potpisano, a ne ono što su neki želeli da uđe u sporazum, a nije ušlo”, te je dodao i sledeće:

-    S druge strane, Srbi sa severa, kojima je jasno da je većina i građana, političkih partija i onih u koje imaju najveće poverenje na strani sporazuma, moraće da prihvate ono što je potpisano, a ne ono što bi neki drugi želeli da sprovedu kroz taj sporazum.

Osvrćući se na zahteve za raspisivanjem referenduma na kome bi se Srbi sa severa Kosova izjasnili da li su za sporazum ili ne, Vučić je potvrdio da nema ništa protiv toga, ali da su se Srbi sami povukli sa ovim zahtevom, jer su „shvatili da njime ne mogu ništa da dobiju“.  

Da li je Vlada prekršila Ustav Srbije...

Onda se poteglo pitanje ustavnosti i zakonitosti sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i čitav problem je dospeo pred Ustavni sud Srbije…

Srpska radikalna stranka podnela je 7. maja inicijativu za ocenu ustavnosti, a Demokratska stranka Srbije (DSS) 8. maja predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti.

"Povodom navedene inicijative i predloga, u Sudu je formiran predmet sa oznakom IUo-180/2013 i određen je sudija izvestilac i stručni saradnik", naveli su u Ustavnom sudu.

Radikali od Ustavnog suda traže da oceni ustavnost odluke Skupštine Srbije o prihvatanju izveštaja o dosadašnjem procesu političkog i tehničkog dijaloga sa Prištinom, uz posredovanje EU i odluke Vlade Srbije o prihvatanju sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

DSS je podneo "predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti parafiranog 'prvog sporazuma o principima koji regulišu normalizaciju odnosa' između Vlade Republike Srbije i Vlade samozvane države kosmetskih Albanaca".Podnosioci tog predloga su 21 poslanik izabran sa liste DS S-Vojislav Koštunica, kao i po jedan poslanik SNS-a i NŠ-a i dva samostalna narodna poslanika.

Odluka Ustavnog suda se čeka…

A šta kažu građani Srbije…

Prema rezultatima telefonske ankete u kojoj su sudelovalo 1.202 osobe, 46,9 posto anketiranih odgovorilo je kako bi kosovski Srbi trebali prihvatiti sporazum Beograda i Prištine, 22,8 posto smatra kako sporazum ne treba prihvatiti, dok skoro trećina, njih 30,3 posto, nema mišljenje po ovom pitanju.   Skoro polovina građana Srbije, 45,6 posto, smatra da nije potrebno raspisivati referendum o briselskom sporazumu, a trećina, 33,9 posto, smatra kako je to ipak potrebno učiniti.   Velika većina anketiranih građana, 58,6 posto, očekuje da će briselski dogovor biti implementiran, petina ne zna, a manje od 20 posto ne veruje da će sporazum biti proveden.   Na pitanje ako Srbija treba da bira između Kosova i EU - 48,4 posto anketiranih se opredelilo za Kosovo, a tek petina za EU. Čak 27,3 posto nema stav po ovom opitanju.   Uz sve to, skoro 70 posto anketiranih građana veruje kako će Srbija postati članica EU u narednih 10 godina, odnosno do 2022., a četvrtina da će Srbija to ostvariti tek u sledećih 20 godina. Ovo istraživanje radila je agencija Ninamedija, a zvanično je preneo Tanjug.

Šta bi značilo uvođenje arbitraže…

Ukoliko dođe do velikih problema i zastoja u implementaciji briselskog sporazuma, moglo bi da dođe do tzv. arbitraže, što bi ujedno bilo i prvi put da jedna država sa svojom pokrajinom preko arbitraže rešava spor. Ta praksa do sada nigde nije postojala.

Vicepremijer Vlade Republike Srbije, Aleksandar Vučić je kategoričan: "Srbi sa severa, kojima je jasno da je većina i građana, političkih partija i onih u koje imaju najveće poverenje na strani sporazuma, moraće da prihvate ono što je potpisano, a ne ono što bi neki drugi želeli da sprovedu kroz taj sporazum!"

I kritičari i pristalice sporazuma iz Brisela se uglavnom slažu u konstataciji da je nemoguće u 15 tačaka predvideti sve ono što čini stvarni život na Kosovu i Metohiji i da će iz tih razloga biti ozbiljnih problema u implementaciji, te da će  sporazum svakako pretrpeti korekcije. Za sada, upravo zbog brojnih nedorečenosti, svaka ga strana tumači onako kako njoj odgovara.

Profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić, pak smatra da je teško nagađati o mogućem obliku arbitraže ako do nje uopšte dođe, jer se ona radi kada su dve strane u sporu, a ne kada postignu sporazum, kao što je to slučaj između Beograda i Prištine. On smatra da se pri pominjanju arbitraže najverovatnije misli na posredovanje EU.

-    Arbitraža znači treću stranu koja pruža dobre usluge i pomaže stranama u sporu da dođu do rešenja. Međutim, u ovom trenutku EU je pomogla dvema stranama i zahvaljujući njoj Beograd i Priština su se sastali i potpisali spotrazum i mislim da je u ovom trenutku važno da taj sporazum bude implementiran, rekao je Simić.

Govoreći o mogućem uključivanju SAD, Simić kaže da bi Evropa u tom slučaju još jednom potvrdila da nije dorasla problemima na Balkanu.

-    Mislim da je to ono što EU po svaku cenu želi da izbegne. Briselski sporazum jednako je važan za Beograd i Prištinu, ali i za samu Uniju i visoku predstavnicu EU Ketrin Ešton, koja ovaj sporazum itiče kao uspeh evropske diplomatije ", naglašava Simić.