Piše: Kenan MUSIĆ

Kratki film učenika Darija Filipovića i Ismara Durakovića, po scenariju Alme Horo, opet je pokazao kakav kapacitet ima Gimnazija Dobrinja sa svojim učenicima koji rade pod palicom profesora Srđana Rodića i Lane Stanišić, ali i drugih profesora koji vrijedno rade sa učenicima Scenskog smjera.

Iako ne u potpunosti perfektan, što se nije ni od mene očekivalo sa prvim filmom, a što nisam ni ponudio, “Ribizla” je natjerala gledaoce u skoro punom “Meeting Pointu” da dobro razmisle o temi filma i o poruci koju šalje. Činjenica da je i ovaj film realizovala relativno mlada filmska ekipa, uz pomoć par starijih filmskih profesionalaca, je na samom početku velika stvar i veliki hit.

Odlično zamišljen i raspisan scenario mlade, talentovane, vjerovatno buduće scenaristice, Alme Horo, bio je okidač za priču zvanu “Ribizla” na kojoj je insistirao prof. režije Srđan Rodić. Da su dvojac Dario Filipović i Ismar Duraković dobitna kombinacija na ovom malom, ali veoma cijenjenom filmskom projektu, svjedoči i finalni proizvod koji nije nimalo upitan.

Odlične tehničke specifikacije filma i odlična tehnika koja je bila na raspolaganju ekipi filma, učinila ga je - fotografijom, načinom kadriranja te tehnikom snimanja - ni manje ni više nego holivudskim.

O tonu se da govoriti, no veliki nedostatci nisu upropastili sveukupan dojam same filmske priče. Ono što je za veliku pohvalu i što je pojačalo dojam na kraju film jeste sjajna muzika!

FIlm je, na kraju krajeva, sušta stvarnost i realnost. Opis je današnjeg stanja ljudi koji jedva žive i koji su svaki dan sve bliže i bliže rubu egzistencije.  U tom kolu ne postoji srednji sloj, nebitno da li je onaj koji je stabilniji ekstremno bogat ili bogatiji za marku, ali srednjeg sloja nema – siromašni i bogati, uslovno rečeno. Tako da u tom kolu uvijek neko strada, na ovaj ili onaj način. Baš u toj ulozi odlično se snašao i odlično ju je odigrao popularni Senad Bašić, koji je u najmanju ruku – genijalan! Nešto manje ubjedljiva bila je Minka Muftić, no kada ne bismo kritički gledali, to nikome ne bi smetalo jer je svi volimo, ali samo kažem.

Uloga “ribizle” u kompletnom filmu je više nego jasna, ali o tome se ne da pričati i objašnjavati s obzirom da toplo preporučujem gledanje filma, ako to ikada budete u mogućnosti (pošto je kratke forme i neizvjesne budućnosti).

Da su mladi ljudi neaktivni i totalno pasivni potpuno je pogrešna stvar, to su izjave onih koji samo sputavaju rad mladih, a takvih ima. Gimnazija Dobrinja je zadnjih pet godina, koliko smjer Scenske umjetnosti postoji, pokazala kako se sa dobrim mladim profesorskim kadrovima iz struke može postići rezultat koji neko ne može da, u ovom slučaju, postigne ni na akademiji!

Da je lagano raditi ovo – nije! Ko misli da može, nek' sutra uzme kameru, napiše scenario i nešto uradi, ali neka upamti – neka napravi film, a ovo što su momci i djevojke uradili je baš to – film!

Da, ima onih koji vas sputavaju – tačno je. Šta će gimnazijalci? Evo, ovo će gimnazijalci.

Ono što bih volio vidjeti u bliskoj budućnosti je svakako dugometražni film na ovu temu sa ovim naslovom, ali o tom potom, na njima je.

U finalu ništa ovoga ne bi bilo bez Sabihe Miskin, garantujem, jedine direktorice u državi kojoj je istinski stalo do djece, a to je pokazala. Šta drugo nego gimnaziji dodati predznak “holivudska”.

Bravo!