Evropska komisija zaključila je u svom godišnjem izvještaju o napretku da je Bosna i Hercegovina ostvarila veoma ograničen napredak u ispunjavanju političikih kriterijuma.

- I dalje ne postoji zajednička vizija političkih predstavnika o opštem pravcu i budućnosti zemlje, niti o načinu njenog funkcionisanja - navodi se u nalazima iz izvještaja, saopćeno je iz Delegacije EU u BiH.

Uprkos intenzivnoj pomoći EU, politički predstavnici zemlje nisu mogli da se usaglase o rješenju sa ciljem izvršenja presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Sejdić-Finci u pogledu diskriminacije građana na osnovu nacionalne pripadnosti. Izvršenje ove presude ostaje ključ stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i vjerodostojnog zahtjeva za članstvo u EU.

Nije ostvaren napredak ni u pogledu uspostavljanja mehanizma koordinacije evropskih pitanja između različitih nivoa vlasti. Takav mehanizam koordinacije neophodan je kako bi predstavnici Bosne i Hercegovine govorili u ime svoje zemlje i preuzimali obaveze u odnosima sa EU.

Bosna i Hercegovina je ostvarila veoma ograničen napredak u ispunjavanju političikih kriterijuma za članstvo u EU.

EU je angažovana na intenzivnoj pomoći političkim predstavnicima zemlje u iznalaženju zajedničkog osnova za izvršenje presude u predmetu Sejdić - Finci.

Ovo pitanje je takođe u središtu razgovora u okviru dijaloga EU i BiH na visokom nivou o procesu pristupanja. Ova odluka mora pod hitno biti izvršena kako bi amandmani na ustav i izborni zakon bili doneseni najkasnije do aprila 2014, blagovremeno za naredne opšte izbore.

Mehanizam koordinacije pitanja EU između države, entiteta i Distrikta Brčko u pogledu preuzimanja, primjene i sprovođenja zakona EU treba hitno utvrditi kako bi zemlja mogla da govori sa EU jednim glasom i efektivno koristi sredstva EU iz instrumenta pretpristupne pomoći.

Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine ostvarila je veoma ograničen napredak u usvajanju zakonskih propisa vezanih za pitanja EU.

Neuspjeli pokušaj prekomponovanja vlade Federacije negativno je uticao na njenu funkcionalnost i doprinio fragmentiranom kreiranju politike na svim nivoima.

Proces reforme javne uprave nema potrebnu političku podršku. Pitanje finansijske održivosti javne uprave na svim nivoima treba da bude riješeno.

Ljudski i finansijski resursi Ombudsmena Bosne i Hercegovine i dalje su nedovoljni.

Što se tiče obaveza koje se odnose na državnu pomoć iz Privremenog sporazuma, Vijeće za državnu pomoć je osnovano, ali ne funkcioniše adekvatno. Dostavljen je popis državne pomoći.

Bosna i Hercegovina kasni sa procesom tehničkog prilagođavanja Privremenog sporazuma/Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju s obzirom na pristupanje Hrvatske EU.

Počela je primjena znatnog broja preporuka izdatih u okviru Strukturisanog dijaloga, a neke su već rezultirale konkretnim rezultatima.

Dobar napredak ostvaren je u pogledu procesuiranja ratnih zločina i reforme pravosuđa na državnom nivou. Zaključak iz Protokola o saradnji sa Srbijom i Hrvatskom u procesuiranju počinilaca ratnih zločina, krivičnih djela protiv čovječnosti i genocida bitan je pomak na regionalnom nivou. Međutim, Bosna i Hercegovina je ostvarila veoma ograničen napredak u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Korupcija je i dalje raširena uz nedovoljnu evidenciju ostvarenog u istrazi i procesuiranju visokoprofilnih slučajeva, što negativno utiče na društvo i privredu. Ostvaren je napredak u pogledu Sarajevske deklaracije i procesa za izbjeglice i interno raseljena lica.

Određeni napredak uočen je u primjeni Strategije za Rome u pogledu stambenom zbrinjavanja; međutim, romska manjina i dalje se suočava sa izuzetno teškim životnim uslovima i diskriminacijom.

Uprkos određenom poboljšanju, diskriminacija protiv lezbijki, homoseksualaca, biseksualnih, transrodnih i interseksualnih (LGBTI) osoba i dalje je raširena.

Porastao je politički i finansijski pritisak na medije. Potrebno je obezbijediti nezavisnost Regulatorne agencije za komunikacije.

Nije ostvaren nikakav napredak na većoj inkluzivnosti škola.

Nakon blage kontrakcije od 1,7 posto u 2012. godini, zabilježen je blagi rast privrede početkom 2013. Međutim, stopa nezaposlenosti je i dalje veoma visoka. Konsenzus o osnovama ekonomske i fiskalne politike i dalje je slab i usporava reforme na nivou zemlje. Kompleksna politička i administrativna struktura zemlje ne obećava fiskalnu stabilnost.

Pravni sistem je jednako složen, gdje primjenu zakona usporavaju slabi kapaciteti izvršenja koji, zajedno sa neefikasnim pravosuđem, evidentno odvaraćaju investitore i predstavljaju izvor korupcije.

Bosna i Hercegovina je ostvarila mali napredak u kretanju ka funkcionalnoj tržišnoj ekonomiji.

Potrebno je uložiti dodatna i velika reformska nastojanja kako bi zemlja dugoročno mogla da iznese konkurentski pritisak i tržišne sile unutar Unije.

Vlasti treba da poboljšaju kvalitet javnih finansija i fiskalno izvještavanje. Nadalje, vlasti treba da razrade penzijsku reformu u Federaciji i sprovedu je u jasno postavljenom roku. Oživljavanje privatizacije imalo bi potencijal da poboljša fiskalnu situaciju i u privredu unese veću konkurenciju. Privatni sektor treba da bude podržan zdravim privrednim ambijentom, gdje je najznačajnije unapređenje u domenu izvršenja ugovora i uspostavljanja jedinstvenog ekonomskog prostora u zemlji.

Neformalni sektor i dalje predstavlja značajan izazov.

Veoma ograničen napredak ostvaren je u približavanju zakonima i standardima EU.

To se naročito odnosi na oblast veterinarstva i bezbjednosti hrane, konkurenciju, javne nabavke, energetiku, životnu sredinu, klimatske promjene i saobraćaj. U drugim oblastima, kao što su ruralni razvoj ili ragionalna politika, ostvaren je mali napredak zbog nepostizanja dogovora o relevantnim strategijama za cijelu zemlju.

U nekim slučajevima, imenovanja bitnih tijela nisu završena, što usporava napredak u zakonodavnoj oblasti.

Ostale institucije, kao što je Vijeće za državnu pomoć, pate od nedostatka finansijskih sredstava, te nisu mogle adekvatno da funkcionišu.

Jedan od rijetkih izuzetaka je oblast prava na intelektualnu, industrijsku i komercijalnu svojinu, gdje su pripreme na usklađavinju sa standardima EU poodmakle.

Da bi Bosna i Hercegovina mogla da izvozi proizvode životinjskog porijeka u EU, neophodno je da u kratkom roku ostvari napredak ka preuzimanju evropskih propisa u domenu veterinarstva i bezbjednosti hrane. Bosna i Hercegovina je jedina zemlja u regionu koja nije uskladila svoje propise sa direktivama EU o javnim nabavkama iz 2004. godine. Sada se očekuje da to uradi pod hitno.

(Fena/md)