Piše: Darko Vidović, Lupiga.com

Dobro jutro. Kako ste? Evo prošla je još jedna noć i dolazi nam novi dan. Kad se popije prva jutarnja kava i poljubi se ženu, djecu i zastavu, prije nego što izađete iz kuće i sjednete u limuzinu, nemojte zaboraviti zategnuti kravatu. Na putu do radnog mjesta nema još puno prepreka.

Osim komšija i par novinskih naslova, tu su još samo djeca koja odlaze u školu, s torbama punim knjiga, dječje mašte i sendvičem upakovanim rukom neke brižne majke. Tu su i odrasli ljudi. Oni koji žure i trče preko raskrsnica, oni idu na posao. Oni drugi koji često zastaju i gledaju lijevo-desno ne žureći nigdje, to je ona druga polovica koja traži posla. Još samo da Vaš šofer nekoliko puta opsuje semafor ili nekog taksistu i eto Vas pred objektom koji je i Vaše radno mjesto.



Čeka Vas još jedan težak dan. Prvo dobro razmislite šta je na dnevnom redu, kako bi iz aktovke mogli izvaditi prigodnu grimasu ili osmijeh, jer čeka Vas jaka konkurencija kolega, Vama sličnih, ali drugačije boje i mirisa! Namjestite pogled! Namjestite nišane i ciljeve! Imate staža!

Prošlo je već više od dvadeset godina kako tu radite i osim nekoliko Vaših starijih kolega koji su otišli u mirovinu ili Den Haag, nije se dosta toga promijenilo. Možda pokoja čistačica ili zgodna sekretarica, kvalificirana rođakinja sa znanjem i iskustvom. Tu su i predstavnici Visoki i predstavnici Niski.
 
Konačno ulazite u objekt i penjete se na Vaš kat. Dan kao i svaki drugi. Prvo kava, par pozdrava s kolegama i par telefonskih poziva s poslovnim prijateljima. Zauzeti ste i niko Vas ne može dobiti jer ste pretrpani poslom. Kratka pauza. Ustajete i odlazite do prozora. Pogled s visine je već ugodniji od onog iz limuzine. Bolja je perspektiva i pregledniji su ciljevi. U objektu ste među svojima, svako u Svom Gradu i sa Svojim zastavama. Bolje se i nišani. S visine, iz sigurnog se može bolje ciljati. Vi vidite sve, a Vas ne vidi niko. Vi predstavljate Narod. Znate, nije se puno promijenilo u zadnjih dvadeset godina kako tu radite otkad ste se preselili, neki iz Holliday Inna, a neki s okolnih brda Vaših gradova.



Još nekoliko telefonskih poziva pa onda u veliku salu na još jedno glasanje. Pošto je još jedna demontaža uspješno završena, vidno iznervirani što Vaš prijedlog nije usvojen, sjedate u limuzinu i već se okrećete sljedećem problemu. Do žene ili neke druge partnerice nema još puno prepreka.

Osim nekoliko transparenata i nekoliko majki koje guraju kolica s bebama, tu je još samo par studenata. Tu je i nekoliko odraslih ljudi. Oni koji žure i trče preko raskrsnica, oni se vraćaju kući s posla. Oni drugi koji često zastaju i gledaju lijevo-desno ne žureći nigdje, to je ona druga polovica koja traži posla. Još samo da Vaš šofer zaobiđe par vjerskih objekata, jer je taman tamo gužva, te par raskrsnica i semafora i eto Vas pred kućom ili hotelom.

Tu se već polako opuštate od napornog rada i zaboravljate na podnesene žrtve. Odlažete aktovku, razvezujete kravatu. Opuštate se u okruženju i zagrljaju Vaših najmilijih. Sutra je novi dan, radni dan, treba zaraditi djeci za kruh. Odlazite na spavanje. Legli ste i zatvorili oči.

Vidite li Berinu?

(DEPO PORTAL/BLIN MAGAZIN/av)