Izvor: E-novine/ Autor: Lamija Begagić

Meni je nekako loše – cvilio je Slavko, al ga nisu dobro čuli od pištaljki.

Jebote, loše mi je – zacvilio je nešto prodornije

Dobro je, Slava – ćušnuo ga je laktom drug iz klupe – taman sam se naštimo.

Nemoj tako. Svim je Srbima ovdje loše – mucala je Aca.

Nakon desetak otcviljenih loše mi je, Božo je upitao "Ima li doktora u avionu", pa je Slavku pritrčala Rada i malo ga utješila. Kasnije je došla hitna i rekla da ne može napolje jer nije za evakuacije.

Eto, reko sam ti – rekao je drug iz klupe i na dlan položio drugi obraz.

Ovo nije Srpska hitna, naravno da njima nisi za evakuacije – dodala je Aca.

Šteta – cvilio je Slavko.

Šteta, da, nepopravljiva šteta, ovdje je načinjena nepopravljiva šteta! – kriknuo je Kemo.

Ne seri, Kemo – rekao je Kemi njegov drug iz klupe – svaka je šteta popravljiva osim one koja nije.

Svi su se smijali. Kemi nije bilo smiješno.

Ja ću, majkemi, dat ostavku, samo nek puste strance – kriknuo je Kemo.

I Srbe – dodala je Aca, ali je niko nije čuo.

Sad su se svi odvalili smijati ovome o ostavci, grohotom. Čak i Slavko.

I Fahra iz kantine. A onda je, nakon luđačkog napada smijeha, uzviknula: Jebote, ljudi, pravo smo tanki sa sokovima.

U sali je nastao muk. Tajac. Ni muha da se čuje. Napetost se mogla rezati nožem.

Ne mogu ja ovo, ne mogu – uzviknuo je neko iz ćoška.

Joj, Slava, haj svega ti ne kukaj – dodao je komšija ne otvarajući oči.

Nisam ja, časti mi. Vjeko je – mrmljao je Slavko.

Svi su pogledali u Vjeku, a on je brže bolje skočio iz fotelje i pohitao ka vratima.

Neko je pitao ima li padobrana u avionu, al bilo je već kasno, Vjeku više niko nije mogao stići.

Nisam mislila baš tako – mucala je Fahra – imamo još dvije-tri gajbe, samo kontam, ako potraje, treba javit...

Aca je krenula za njima, a zatim sebi u njedra promucala: Šta si ja umišljam, Srbe neće pustiti van ni kroz iglene uši.

Nepopravljiva šteta – mucao je Kemo dok su ga stranci zapitkivali te kamo Vjeke, te koliko je zaista soka ostalo i zašto radnica iz kantine podiže napetost i tenzije i dodatno produbljuje krizu.

Kemo je pokušao objasniti da nije kod nas kriza, već da je upravo sad pravo vrijeme za investicije, ali su ga stranci prekinuli i rekli da ne misle na tu krizu ekonomsku, već ovu talačku.

Na te riječi podigli su glavu i ovi što slabije barataju engleskim al rado gledaju Fox Crime i ozareno uzviknuli: Vauuuu, talačka kriza, kuul!

Božo je odmah rekao da puste novinare i punih usta saopštio kako je u zgradi talačka kriza!

Oni pospani su se probudili i namjestili parlamentne izraze lica.

Zahtijevam da se čujem sa svojom trudnom ženom – rekao je jedan, popravljajući kravatu.

Zahtijevam da puste Srbe! – propiskutala je Aca.

Tražim da nam dovedu liječnike, vodu, sokove i – Fahro daj spisak u čemu oskudijevamo – rekao je Šemso.

Hoću. Treba mi broj Mirka dobavljača – ažurno je odgovorila Fahra.

Koji broj? – pitao je Šemso.

Matični. Mobitela, jebote, koji bi drugo – rekao je Božo.

Neki su se gorko nasmijali, pa zamukli. Vani su se čuli neki glasovi, pa opet pištaljke.

Čekaj malo, jebote – promucao je Šemso – pa ne mogu taoci postavljat uslove, je l tako, već kidnaperi?

E jebiga. Ništa od sokova. – dodala je Fahra.

I ništa od puštanja nas Srba – uzdahnula je Aca.

Šteta... – kroz zijev je rekao Slavko.

Nepopravljiva šteta – sebi u njedra promuca Kemo i upali plazmu.

De neki dobar krimić – dodao je neko iz mase.

Kemo je okrenuo Fox Crime i spustio naslon fotelje.

Pred njima je bila duga talačka noć.