Hoće li Srbija slediti primer iz komšiluka i razmisliti o uvođenju poreza na šund? Kao pomoć kulturi i državnoj kasi, generalno, ideja nije loša, a imalo bi se šta i oporezovati na svakom koraku, smatraju naši sagovornici. Ipak, ogromno je pitanje ko bi to bio dovoljno objektivan i “otporan na političare” da odredi šta je šund a šta nije.
Glumac i nekadašnji ministar kulture Branislav Lečić smatra da bi u tom slučaju mnogo toga moglo da “napuni kasu”.
- O, da! Bilo bi dosta toga za oporezivanje. Pitanje je samo gde bi taj novac išao i ko bi odredio šta je šund a šta nije. To nije pitanje cenzure. Naše društvo je prilično zagađeno, tako da bi to bila operacija jednako teška kao odstraniti rak koji je matastazirao – ocenio je on.
Lečić smatra da šunda ima svuda, ali da bi se daleko manje onoga što bi podleglo porezu moglo naći u pozorištu nego u određenim TV emisijama i na estradi.
- Kad društvo potone ozbiljno u kič i šund, to postaje element kulture i teško je to razdvojiti, ali razlog više za uvođenje poreza je što se takvim sadržajem ostvaruje daleko veći novac. Ipak, trebalo bi naći meru. I estrada ima svoju hijerarhiju vrednosti. Istina je da se tamo zarađuje veliki novac zato što si vaspitao većinu da bude okrenuta tome, a kultura je pitanje elite i sposobnosti da okrene narod njoj – rekao je Lečić.
Reditelj Srđan Dragojević podržao bi takvu ideju kada bi se, kako je rekao, mogle napraviti komisije sastavljene od vrhunskih stručnjaka, sasvim “otpornih” na aktuelnu politiku i političare.
- Nažalost, to je kod nas sasvim nemoguće, tome nas uče brojni primeri, a najsvežiji je konstantan skandal oko dodele Nacionalnih penzija, kada se jedna dobra ideja okrenula u svoju suprotnost. Zbog toga je ova ideja unapred osuđena na propast. Evo vam konkretnog primera, da li bi neka hipotetička komisija ocenila hrabar i beskompromisan film “Klip” kao šund, a neku folk heroinu blisku političaru na vlasti kao “vrhunsku umetnost”. Dobro poznajući našu stvarnost, verujem da je odgovor na oba ova pitanja potvrdan. Strategiju u kulturi valja osmisliti pozitivnim merama i finansiranjem vrhunske umetnosti, a ne kažnjavanjem kiča i šunda – zaključio je Dragojević.
Slikarka Biljana Cincarević takođe ističe pitanje onoga ko bi tumačio šund.
- Može da se uvede porez na šund, ali ko bi to određivao? Kod nas je problem daleko ozbiljniji. Nismo obezbedili ni Fond za kulturu, tako da bi sada “obračun” sa šundom značio da gradimo kuću od krova. Kod kulturnih Hrvata je to drugačije, s obzirom na njihovu tradiciju. Kod nas će to teško ići – smatra slikarka.
(Telegraf, DEPO, BLIN/eb)
PODIJELI NA
Depo.ba pratite putem društvenih mreža Twitter i Facebook