Piše: Dragica Stanojlović
www.danas.rs

Kad je 2007. godine nadobudni, ambiciozni radikal Aleksandar Vučić, praćen navijačima i drugim šljamom, postavljao natpise „Bulevar Ratka Mladića“ na Novom Beogradu, svakako da nije mogao da anticipira aktuelnu situaciju, u kojoj će mu ličnost koju je promovisao izazvati velike glavobolje.

Čitavo ovo leto, koje je zamislio da će proteći u poletnoj predizbornoj kampanji, bilo je traljavo. Njegova „šatorska kampanja“, koju je koncipirao kao emotivni susret sa pristalicama koje ga vole i bezrezervno podržavaju, nije mu dovoljno pokrenula osećanje moći.

Imao je prilike da pred kamerama ponižava lokalne funkcionere, koji su se u sredinama u kojima žive ponašali kao osmanlijske age, ali ga taj „performans“ nije zadovoljio.

Prijala mu je uloga srednjovekovnog despota koji nesebično deli obećanja svojim podanicima, ali, opet, sve je to bilo mlako i bez energije koja bi ga podigla do nivoa potrebnog da se zasiti njegova hipertrofirana narcisoidnost.

Bilo mu je potrebno više divljenja i izliva bezrezervne lojalnosti. Umesto toga, njegovi su ga opsedali zahtevima, molbama, primedbama, žalbama…

Želeo je da se izdigne iznad njih, da ih gleda sa visine kako skandiraju njegovo ime i mašu zastavama. Bio mu je potreban veliki miting, ali njegovi poslušnici nisu uspevali da mu želju ispune.

Užice ga je još više dovelo do besa i uznemirenosti. Stotine njegovih policajaca i pretorijanaca nisu mogle da uguše uzvike nezadovoljstva pobunjenih građana.

I dok je smišljao nove performanse kako bi popravio rejting i zadovoljio doživljaj superiornosti, umro je Ratko Mladić. Njegov „đeneral“, čijim imenom je hteo da nazove bulevar koji nosi ime Zorana Đinđića, bio je osuđen na doživotni zatvor zbog ratnih zločina i genocida. Život je završio u zatvorskoj bolnici u Hagu.

Za Vučića se događaj zbio u veoma nezgodnom trenutku. Zahtevao je da ponovo menja koncept svojih scenarija.

Za njega „đeneral“ nije bio ratni zločinac i nikada se nije javno distancirao od njegovih krvavih zlodela. Bedno je glumatao u Ujedinjenim nacijama, prilikom donošenja Rezolucije o Srebrenici, ubeđujući građane Srbije da će tim aktom svi da budu proglašeni genocidnima.

Ogrnut zastavom Srbije, smrknutog pogleda i izbezumljenog izraza lica, trebalo je da nas uveri kako se lavovski bori protiv čitavog sveta.

Nikada nije priznao da je njegova politika krvi i tla poražena. Umesto toga, nastavio je da širi mržnju i proizvodi neprijatelje.

Politika koja je vođena u Srbiji, u kojoj je on bio aktivni učesnik, a proteklih 15 godina i najznačajniji kreator, nije dozvolila da se građani suoče sa zločinima činjenim u njihovo ime i da se genocid u Srebrenici nazove pravim imenom.

Umesto toga, nastavljeno je veličanje zločinaca, a posebno „đenerala“ Mladića. Murali sa njegovim likom i izjavama zahvalnosti „majci što ga je rodila“ ružili su fasade beogradskih zgrada. Čuvala ih je policija da ih ne oštete građani koji nisu podlegli otrovu Vučićeve propagande.

Tim „otrovanima“ je posle smrti osuđenog ratnog zločinca trebalo obezbediti pravo da i dalje veruju da je zlikovac heroj. Vučiću su njihovi glasovi i te kako potrebni na budućim izborima.

Sam se nije usudio da veliča „đenerala“, pa je pribegao manevru za koji je verovao da neće biti neprihvatljiv Evropi, a moći će da zadovolji lokalne ljubitelje lika i dela navodnog heroja.
Skrivajući se iza navodne odluke porodice o načinu sahrane, ponovo je svim građanima Srbije naneo veliku štetu.

Vojska, čiji je on „vrhovni komandant“, dočekala je kovčeg preminulog, koji je bio prekriven srpskom zastavom. Taj čin nedvosmisleno govori da je Srbija podržavala genocid u Srebrenici i opsadu Sarajeva, koja je trajala oko hiljadu i po dana.

Ratko Mladić je bio general Vojske Republike Srpske i, ako postoji zahvalnost stanovnika ovog entiteta što ih je branio i čuvao, zar nije bilo očekivano da svog heroja sahrane u svojoj zemlji?

Umesto toga, u našoj nesrećnoj državici rasplamsao se nikad nezavršen sukob između građana koji žele da se rat, posle trideset godina, najzad završi i onih drugih koji neprestano čeprkaju po prošlosti, proklamujući Srbe kao žrtve, a sve ostale kao zločince.

Podelu zdušno održava i podržava Aleksandar Vučić, siguran da će na taj i druge podle načine nastaviti da vlada. Rešen je da predstojeće izbore dobije. Svima nam je to jasno. Ostaje veliko pitanje da li ćemo umeti i moći da ga sprečimo u tom naumu.

(DEPO PORTAL/dg)