Izvor: Frontal.ba
Piše: Srđan PUHALO

Vlada Republike Srpske je na trećoj telefonskoj sjednici, proglasila 19. april Danom žalosti u Republici Srpskoj. Dan žalosti je proglašen povodom obilježavanja Dana sjećanja na žrtve ustaškog zločina genocida u koncentracionom logoru Jasenovac i njegovom najvećem stratištu – Donjoj Gradini.

Šta će biti dan žalosti, a šta ne, određuje Vlada Republike Srpske i eto oni su odlučili da tugujemo zbog nečega što se dogodilo prije 60 godina.

To znači da će u nedelju 19. aprila:

• Zastave biti spuštene na pola koplja
• Da će manifestacije počinjati minutom ćutanja
• Da će televizijski i radijski programi biti prilagođeni datoj situaciji,
• Imaćemo poseban režim rada u školama, kulturi i sportu
• Biće zabrana zabavnih sadržaja (muzika, programi zabavnog karaktera).

Realno, te nedelje niko, ali baš niko, neće biti žalostan zbog žrtava ustaških zločina u Drugom svjetskom ratu, berem niko normalan.

Možete da razumijete monstruoznost tih zločina. Možete da razmišljate o ideologiji koja je dovela do genocida nad Srbima u NDH. Možete osjećati poštovanje prema žrtvama i prezir prema ubicama. Možete razmišljati zašto Vlada Republike Srpske ovo radi, ali žalosni svakako nećete biti.

Možda ćete tugu vidjeti na licima Karana, Cvijanovićke, Stevandića, Minića, Dodika, ali ona će trajati samo dok su kamere uključene.

Naravno, nije problem u vama, problem je mnogo dublji i ozbiljniji.

Postavlja se pitanje koja je svrha proglašenja danom žalosti nečega što se desio još u prošlom vijeku i što se već godinama obilježava nizom manifestacija?

Odgovor je vrlo jednostavan, samoviktimizacija?

Samoviktimizacija je psihološki obrazac u kojem osoba sebe doživljava i predstavlja prvenstveno kao žrtvu, često i onda kada okolnosti nisu objektivno takve ili su složenije.

Cilj kolektivne samoviktimizacije je da homogenizuje grupu stvara osećaj ugroženosti, nelagodnosti, straha. Taj kolektivni osećaj najbolja je psihološka osnova za agresivnost, koja se predstavlja kao samoodbrana. Žrtva ima opravdanje za sve buduće postupke, oslobođena je moralne odgovornosti. Žrtva smatra da ne može biti zločinac, ni u prošlosti, ni u sadašnjosti, ni u budućnosti.

Ako se ovako nastavi s proglašavanjem dana žalosti, u doglednoj budućnosti Republika Srpske će postati nešto slično Izraelu, koji Holokaust u Drugom svjetskom ratu, sve više korsiti kao opravdanje za sve zločine koje danas čini.

Ali vratimo se Republici Srpskoj.

Kreiranje osjećaja stalne ugroženosti Srba u Bosni i Hercegovini od strane Bošnjaka, stranaca, a po potrebi i Hrvata, omogućava vlastima da lakše vladaju jer u situaciji permanentnog vanrednog stanja zakoni ne vrijede, procedure nisu važne, a institucije su u službi vlasi, a ne građana.  Moralna superiornost žrtve je nešto što se podrazumijeva i ona sada ima ekskluzivno pravo da tumači šta je to dobro, a šta loše. Samim tim ona ne može učiniti ništa loše, jer je žrtva.

Da zaključim ovaj pokušaj indukovanja institucionalne tuge u Republici Srpskoj nema veze s srpskim žrtvama iz Drugog svetskog rata, nego s manipulacijom tim žrtvama, zarad ostvarenja današnjih političkih ciljeva.

(Frontal.ba/DEPO PORTAL/au)