Vi se sigurno šalite sa nama?!

Zar ćete opet da nam ovo priredite?

Ovo je peto veliko takmičenje na kojem Srbija učestvuje od 2006. godine, i opet želite da ga obilježimo nekim skandalom?

Da, ovo je pitanje za selektora i fudbalske reprezentativce Srbije?

Tražili su podršku pred početak Evropskog prvenstva u Njemačkoj 2024. i dobili su je. Danima smo pisali o fantastičnoj atmosferi, na kojoj su oni insistirali, na otvorenom treningu u Augzburgu imali su skoro 3.000 oduševljenih ljudi, na tribinama protiv Engleza u Gelzenkirhenu fantastičnu podršku… I sami su nam priznali da su osjetili tu snažnu podršku.

Ali, po ko zna koji put su pokazali da ipak ne mogu da obuzdaju ego. Jer neki igrači vole Srbiju samo dok ne sjednu na klupu, a neki selektori ne znaju kako se igračima saopštava da će sjediti na klupi i koliko dugo.

I otkriću čitaocima jednu istinu, piše Žikica Babović u komentaru za Nova.rs.

Danima nismo mogli da sastavimo, ili pretpostavimo, ili naslutimo tim Srbije zbog jednog velikog razloga – nismo znali ko će da se naljuti, i koliko jako, ako ga selektor Dragan Stojković ostavi na klupi.

Poslije poraza od Engleza (0:1) niko nije ni slutio da će nešto pući u srpskom timu. Ok, nije bilo dobro prvo poluvrijeme, ali drugo nam je bar dalo nadu da Srbija može da izjednači, a ako ne ni to, a ono bar da kasnije, u naredenim mečevima na takmičenju, možda nadigra Dance i Slovence i prođe u drugi krug.

Umjesto priče o tome kako su „orlovi“ natjerali prvog favorita turnira da se grčevitio brani, mi smo saznali da je kapiten Dušan Tadić razočaran što je igrao 30 minuta, a da sretan nije ni Aleksandar Mitrović što je zamijenjen u drugom poluvremenu.

I fudbalska reprezentacija Srbije sada očekuje podršku?

Da pišemo o čemu tačno? I da zanemarimo teme koje su oni sami inicirali?

Da sam selektor Srbije, ja bih s Dušanom Tadićem razgovarao i prije objavljivanja spiska za Evropsko prvenstvo o mogućnosti da sjedi na klupi. Znam da je kapiten, ali znam i s kim igramo, znam koliko mi treba, ja se pitam i odgovoran sam za odluke i rezultate, pa momče izvoli – ako želiš dobrodošao si, ako ne želiš, evo cvijeće, evo plaketa, jubilaran dres, izljubimo se i to je to.

Da sam na mjestu Dušana Tadića, kapitena reprezentacije, možda se ni ja ne bih složio sa odlukama selektora, ali bih ih poštovao, baš kao što je rekao i Tadić da ih poštuje. Ali, o tome onda ne bih obavještavao javnost. A, naročito ne bih rekao da sam najbolji ili najspremniji igrač u reprezentaciji. To mi nekako ne zvuči kapitenski, pa sve i da je najveća moguća istina.

Ali, dobro, Tadić je i ranije tokom reprezentativne karijere imao slične reakcije.

Nego da pojasnimo šta se zapravo desilo.

Izgubili smo, dakle, od Engleza i onda je kapiten rekao sljedeće:

- Kapiten sam, lider sam, mislim da sam najbolji igrač ovog tima, bez lažne skromnosti. Teško mi je palo. Mislim da bih više mogao da pružim da sam igrao više od 30 minuta. Jesam iznenađen što sam ostao na klupi, pričao sam sa selektorom, obrazložio mi je odluku. Ja se ne slažem sa tim, imamo dobru konekciju, poštujem njegovu odluku, ali naravno da se ne slažem. Teško mi je bilo da gledam. Bilo je dosta situacija koje su bile kao stvorene za mene. Primio sam 10 lopti, mogao sam možda 100. Krivo mi je. Ja sam najspremniji igrač u ovoj ekipi. To sam i selektoru rekao. Pričali smo normalno, rekao mi je da misli da će biti zatvorena utakmica i da misli da ću ja da uđem u drugom poluvremenu i da riješim. Ali desio nam se brzi gol u prvom. Poslije smo imali neke šanse, oni su usporili. Žao mi je zbog rezultata, mislim da smo mogli da uzmemo bod ili tri - rekao je Tadić.

Nastavak teksta čitajte ovdje.

(DEPO PORTAL/ad)