BiH bi se, po svemu sudeći, zbog loše političke situacije mogla naći pod neformalnim sankcijama EU, jer, nakon što su suspendovana dva projekta u RS, sredstva iz treće komponente iz Instrumenata pretpristupne pomoći EU i dalje nisu dostupna za implementaciju projekata, i to ne samo u RS, već i u cijeloj BiH.

Iako nezvanično, u Direkciji za evropske integracije (DEI) BiH govore o neformalnim sankcijama protiv BiH od strane EU, zvanično naglašavaju da zasad niko u EU u službenoj komunikaciji sa DEI sankcije ne spominje.

Ipak, kako se čini, EU je odobrila znatno manje projekata od prijedloga koje je DEI uputila Delegaciji EU, a i ono što je odobreno do daljeg se nalazi na čekanju.

"Prvi prijedlog IPA 2021. programa koji je upućen Evropskoj komisiji u martu 2021. godine iznosio je 157.500.000 evra. Nakon prvobitne procjene strateške relevantnosti, a potom i tehničke zrelosti, Evropska komisija je usvojila IPA 2021. državni akcioni plan za BiH u decembru 2021. godine u iznosu od 73 miliona evra. Sredstva mogu biti na raspolaganju Delegaciji EU za ugovaranje nakon što bude potpisan partnerski sporazum između EU i BiH o IPA III, te finansijski za IPA 2021. program", objasnili su u DEI za "Nezavisne novine".

Napomene radi, DEI nema nadležnost da sprovodi IPA projekte, a njihove mogućnosti da pomognu u pripremi projekata su sistemski ograničene, dok je odgovornost uglavnom na ostalim nivoima vlasti.

Slično ističu i u Delegaciji EU, koja je i dalje zadužena za implementaciju odobrenih projekata iz IPA.

"U ovoj fazi nije moguće potpisati sporazum o finansiranju za IPA 2021. Preliminarni korak je usvajanje Sporazuma o finansijskom okvirnom partnerstvu (FFPA) između Evropske komisije i BiH, koji će definisati buduću saradnju i saradnju za period od 2021. do 2027. godine. Ovaj sporazum je već potpisan od strane Evropske komisije i BiH treba da ga takođe potpiše. Kada obje strane odobre FFPA, tada se mogu usvojiti sporazumi o finansiranju godišnjih programa", stav je iz u Delegacije EU.

Dodatni problem za BiH predstavlja činjenica da bi se već trebalo ozbiljno raditi i na IPA III za narednu godinu, ali, zbog trenutne loše situacije, ni to nije slučaj.

Napomene radi, od ove godine za zemlje zapadnog Balkana je na raspolaganju IPA III, koji, za razliku od prve dvije komponente IPA, nema precizan iznos za svaku zemlju, već se novac dijeli prema kvalitetu projekata, a budžet je fiksno određen za svaki od sektora. To znači da svaka od zemalja u regionu konkuriše protiv drugih zemalja za projekte po sektorima, tako da kvalitet projekata presuđuje koja zemlja će uspjeti povući sredstva.

Kako kažu u DEI, IPA III će za naredni sedmogodišnji period imati budžet od 14,2 milijarde eura i biće podijeljen u pet oblasti, odnosno sektora. Zemlje korisnice će se moći kandidovati za projekte iz oblasti vladavine prava i jačanja demokratije, dobre uprave, zelene agende i održivog razvoja, konkuretnost i inkluzivnost, te za teritorijalnu i prekograničnu saradnju.

Najviše novca će, kako je rečeno za Nezavisne, biti odvojeno za zelenu agendu, na koju će u narednom sedmogodišnjem periodu otići gotovo polovina novca od raspoloživih 14 milijardi, dok će po 15 odsto otići za dobro upravljanje i vladavinu prava.

Problem za BiH predstavlja činjenica da je napravljen izuzetno mali napredak u reformama, posebno u ispunjavanju 14 ključnih prioriteta iz Mišljenja Evropske komisije za dobijanje kandidature.

Visoki zvaničnik EU nam je nedavno rekao da se sada ulažu napori da se stanje dalje ne pogorša, umjesto da se svi fokusiraju na to kako stvari popraviti. 

(DEPO PORTAL/md)