Iako su cijeli radni vijek proveli radeći, gotovo 40 godina, a mnogi od njih su se u proteklom ratu našli i na prvim linijama obrane, danas penzioneri u Bosni i Hercegovini jedva sastavljaju kraj s krajem.
Ja ne kupujem meso. Nisam ljubitelj. Ujutro mazalice i čaj. Za ručak skuham kupus. Ne kuham s mesom. Odnosno skuham komad, nekad s piletinom. Teško je penzionerima s jednom penzijom još kad je čovjek bolestan, kaže penzionerka Sevleta Ahmedinović za BHRT.
Sevleta priča, penzioneri sve manje uspijevaju ostvariti svoja prava i u zdravstvu. Njezin suprug je teško obolio i kao takav našao se na dugačkoj listi čekanja.
Ja muža sve privatno vodim, a jedan pregled je 50 KM. Na gastro me nikada nisu pozvali. Slučajno sam pitala sestru, ko vam je od doktora. Kaže doktor Salkić. Rekla sam joj da mi je on jako potreban, da godinu i pol dana čekam i da me nikada nisu pozvali. A bolest ne pita. Bolest napreduje i napreduje – kaže Sevleta Ahmedinović.
U razgovoru s penzionerima u Tuzli i sami kažu da je život postao umjetnost preživljavanja.
(BHRT, DEPO PORTAL/mr)
PODIJELI NA
Depo.ba pratite putem društvenih mreža Twitter i Facebook
Komentari - Ukupno 42
NAPOMENA - Portal Depo.ba zadržava pravo da obriše neprimjereni dio ili cijeli komentar bez najave i objašnjenja. Mišljenja iznešena u komentarima nisu stavovi redakcije web portala Depo.ba!