- Koliko ja vidim, nikakva opasnost nakon incidenta u nuklearnoj elektrani Zaporožje od tzv. radioaktivne kontaminacije ne postoji - kaže Lamija Tanović, profesorica atomske i nuklearne fizike na Prirodno-matematičkom fakultetu u Sarajevu, u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Pozivajući se na medijske izvještaje o incidentu koji se dogodio nakon što su ruske snage 4. marta ispalile projektil na zgradu na lokaciji Zaporožje, kod elektrane, ona podvlači: "Opasnost, zaista, sada ne postoji, ništa se nije desilo u reaktoru."

- Osnovna opasnost od napada na nuklearnu elektranu jeste da nešto od tog radioaktivnog materijala, koji je u osnovi gorivo za rad nuklearne elektrane, iscuri napolje. Bilo da se taloži na čvrstom, na tlu, bilo da ode u vodu koja hladi taj nuklearni reaktor, bilo da ode u zrak. Pa, onda, zavisno od toga kakve su meteorološke prilike, proširi se strašno daleko u prostoru - objašnjava Tanović.

Snimci pogotka ruskog projektila na zgradu kod Zaporžja, oko 500 kilometara južno od Kijeva, obišli su svijet. Jutro nakon incidenta Rafel Grosi, šef Međunarodne agencije za atomsku energiju, je izjavio da reaktori nuklearne elektrane nisu oštećeni.

Ukrajinsko osoblje nastavilo je da upravlja nuklearnim postrojenjima ove eletrane, jedne od petanest, ali i najveće u toj državi, dok ruske snage kontrolišu tu oblast.

Zaporožje je najveća od četiri ukrajinske nuklearne elektrane, koje zajedno daju oko polovinu električne energije u zemlji. Radi se o najvećoj nuklearnoj elektrani po kapacitetu u Evropi, koju su ruske trupe zauzele u petak, 4. marta.

- Ovo što kažu u medijima, što se desilo u Zaporožju, ništa od nuklearnog reaktora nije oštećeno. Oštećena je jedna od zgrada, to su uvijek velika postrojenja koja imaju čitav niz sigurnosnih uređaja. Sam reaktor je relativno mali prostor, ove dodatne zgrade su velike zgrade. Jedna od tih zgrada je pogođena i tu se desio požar koji je ugašen. Tako bar kažu mediji - navodi Tanović.

RSE: To zapravo znači da reaktor ne može eksplodirati?

Tanović: Reaktor, inače, ne eksplodira. Ne postoje sigurnosni mehanizmi nigdje na svijetu, ni u termoelektrani, ni u hidroelektrani, takvi kakvi postoje kod nuklearnih elektrana. To su vrlo, vrlo detaljni, vrlo precizni i snažni sigurnosni mehanizmi.

Ovo što se desilo sa Černobilom, što se desilo sa Fukušimom još više – Fukušima je jedan nevjerovatan splet okolnosti. Ko bi mogao pretpostaviti da će se desiti zemljotres koji je napravio oštećenje na toj elektrani, pa zatim veliki cunami, ogromni talas koji je onesposobio sigurnosne uređaje. To se, inače, ne bi desilo, jer bi sigurnosni uređaji reagovali i riješili problem.

Dakle, najgore što se može desiti, i to uvijek kažu svi u Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju, je rat. Rat ne možete kontrolisati. Ne možete kontrolisati da neko ne baci razorne bombe, projektile, da vam razvali reaktor i da sve to od radioaktivnog materijala iscuri. To je ta radioaktivna kontaminacija.

Iscuri, znači ode u zrak, kroz vjetar. Ode u vodu, voda obično hladi reaktore, kroz tu vodu iscuri, padne na tlo, i dalje se radioaktivna kontaminacija stalno dešava.

Gorivo je uranijum-235, tako se zove izotop, on se bombarduje neutronima, sitnim česticama, raspada se na dva ili čak više radioaktivnih materijala. Proizvod tog raspada su velika količina energije, zatim gama zraci – to su strašno prodorni i štetni zraci – i novi neutroni, nove čestice, koje će na tu fisiju, na raspad, potaknuti druge atome jezgra ovog goriva uranijuma. To je tzv. lančana reakcija.

Naime, ono što se dešava u reaktoru je isto što se dešava u atomskoj bombi, ali je kontrolirano. U atomskoj bombi imate nekontroliranu fisiju, ne možete zaustaviti te dalje raspade, to stvaranje ogromne energije, toplote.

U reaktoru se to kontroliše. Kontroliše se na razne načine, tehnološki to je duga priča, ali ako razvalite reaktor, onda ste u stvari napravili bombu. A to možete jedino projektilima.

Ove druge nesreće, sitne nesreće, kao Černobil, požar, ili ovo što se desilo u Fukušimi, to je tako nevjerovatno.

Poslije Černobila, napravljen je taj novi sigurnosni omotač, to je onaj sarkofag, "sahranjena" je ta elektrana, ona sada ima jedan strašni betonski omotač koji ne dozvoljava da se dalje rasipa to nuklearno gorivo u okolinu.

RSE: Šta bi se desilo kada bi se rasturilo jezgro nuklearnog reaktora?

Tanović: Kada bi se rasturilo jezgro nuklearnog reaktora, to je jedan veliki bazen koji ima nuklerano gorivo, na specifičan način. Postoji razni tipovi nukleranih elektrana. Svaka ima svoje specifičnosti.

Tu postoje tzv. šifke koje apsorbuju viška neutrone, postoje sigirnosni uređaji koji apsorbuju štetno gama zračenje. Kada to uništite, onda to sve izađe napolje. Taj materijal se prospe po zemlji, vodi, ode u zrak i onda ga vjetar, odnosno meteorološke prilike nose.

Znate da su zračenja iz Černobila prvo registrovana u Švedskoj i Engleskoj. To curenje je opasno, ali su podaci da se ništa u Zaporožju takve vrste nije desilo. Da je eventualno pogođena neka okolna zgrada koja se zapalila i taj požar je vrlo brzo ugašen.

Cijeli razgovor pročitajte ovdje.

(DEPO PORTAL/ad)