Sneg je padao, gust, paperjast i vlažan, kad sam se, sa krana dovezenog na Trg republike u Beogradu, uzdignut stotinak metara u oblačno nebo, obraćao hiljadama pristalica, na završnom mitingu pred prve višestranačke izbore u Srbiji posle 1945, zakazane za 9. decembar 1990. godine. Sa tog krana, na krovu Doma štampe, primetih dvojicu zaleglih snajperista sa cevima uperenim u mene, pa uzviknuh: „Pucajte, bando boljševička!"

Nisam se obraćao snajperistima, nego njihovoj komandi, generalskoj partiji (Savez komunista -- Pokret za Jugoslaviju) supruge Slobodana Miloševića, predsednika Predsedništva Srbije i vođe Saveza komunista Srbije, preimenovanog u Socijalističku partiju Srbije. Pao je Berlinski zid, raspada se Varšavski pakt, temelji komunističke vere pucaju i u Moskvi, komunističke stranke poražene su na izborima u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH i Makedoniji, a generali JNA i Slobodan Milošević preziru sve te tektonske promene i Srbiju pretvaraju u poslednju bazu za očuvanje i odbranu jednog istorijski poraženog poretka. Haluciniraju da će, spasavanjem komunizma u Srbiji, „crveni" povratiti vlast u čitavoj državi, i da će, povrh svega, podstaći boljševički puč u Moskvi.

***

U danima predizborne ćutnje, kad više nije bilo ni mitinga ni intervjua, lomi me depresivno raspoloženje. Ne znam čega se više plašim: izbornog poraza ili pobede. Vodim, teške i neme, rasprave sa sobom samim.

Četrdeset i četiri su mi godine. Iz partizanske sam porodice, od 1968. do 1982, bio sam i član Komunističke partije. U dramatičnu političku bitku rušenja komunizma ušao sam na krilima svojih romana, horski dočekivanih kao velikosrpskih, antihrvatskih, antimuslimanskih, antialbanskih i pročetničkih. Ta hajka pribavila mi je i mnoge pristalice. U izbornoj kampanji Srpskog pokreta obnove, bili su puni trgovi širom Srbije. Moja stranka je bila jedini ozbiljni takmac partiji Slobodana Miloševića, a ja jedini kandidat sa realnim izgledima da potučem predsednika Srbije.

***

U studiju sam oslobođene Bastilje, slušam vesti. Vršilac dužnosti generalnog direktora i glavnog i odgovornog urednika je Dragan Kojadinović, a Studio B preuzima Milorad Roganović. Kojadinović je, govori spiker, već imenovao novi urednički kolegijum, u kome su i Đoko Vještica, Dževad Sabljaković, Mirko Klarin, Fahri Musliju...

„Sada će vam se, dragi gledaoci, obratiti novoizabrani predsednik Republike Srbije" - najavljuje me Kojadinović.

"Točno", povika Tuđman. „Svaka je Jugoslavija Velika Srbija."

„Jugoslavija je, gospodine predsjedniče, i Velika Hrvatska, i Velika Bosna, i Velika Slovenija, i Velika Crna Gora, i Velika Makedonija. Raspadom te države, i Srbija, i Hrvatska, i sve ostale republike postaće bantustani."

„Vjerojatno, ali je neupitno da Jugoslavija najviše odgovara Srbima", reče Mesić. „Da nije tako, ne biste je ni stvarali 1918. godine."

„Ideja Jugoslavije ponikla je u Zagrebu, a ne u Beogradu", repliciram uz smešak.

Cijeli tekst možete čitati u printanom izdanju magazina Nedeljnik od 10. decembra...

(DEPO PORTAL/BLIN MAGAZIN/aa)