Razgovarala: Angelina ALBIJANIĆ-DURAKOVIĆ

Poštovani gospodine Đurđeviću, u toku je  produkcija igranog filma „Balada o Pišonji i Žugi“. Možete li nam reći, budući da ste uz Seju Sekosna jedan od scenarista ovoga filma, kako je uopće došlo do ideje da se radi ovaj projekat?

Kao prvo, „Pušenje“ je najbolji jugoslovenski storytelling bend svih vremena. Likovi iz Davorovih pesama su neviđeno filmični, a pojedine pesme imaju ozbiljnu dramsku strukturu. Tu pre svega mislim na obe pesme o Pišonji i Žugi. Kada se sve to ima u vidu, i ako se zna da su film i rokenrol prirodni saveznici, film o Pišonji i Žugi se nametnuo sam. Ja sam o tome nekada potajno razmišljao, a Sejo (major Sučić) je to prvi rekao na glas i tako smo krenuli u scenario.

Radili ste već, i to vrlo uspješno, pozorišnu predstavu na ovu temu... Kakva je razlika između pozorišnog teksta i filmskog  scenarija po kojem se radi ovaj film?
 

Filmski scenario se rodio iz drame tako što smo dramski tekst, major Sučić i ja, za početak raskadrirali, a zatim raspisali. Za pozorište morate biti ekonomični po pitanju broja likova, scena, prostora... Film vam tu daje veću slobodu. U pozorištu je nemoguće izvesti sudar kod Bradine oko 23.05, na filmu može. Filmski jezik je jezik pokretne slike, a pozorišni jezik je jezik žive reči, odnosno replike. Filmski scenario je po svakom pitanju dosta porastao u odnosu na tekst drame, tako da mislim da će genaral Duraković biti na slatkim mukama, šta od svega toga ostaviti u filmu, a koji deo materijala sačuvati za TV seriju.

Zanimljiva je ta kombinacija između Vas i Seje Seksona, autora pjesama po kojima se pisao ovaj scenarij? Kako je do nje došlo?
 

Mi smo se upoznali u Zrenjaninu na premijeri predstave koju je režirala Slađana Kilibarda. Major Sučić je tada pohvalio rad zastavnika Đurđevića, a kada se rodila ideja o filmu, taj tandem se nekako nametnuo sam po sebi. Ipak Sejo je inicirao tu saradnju i hvala mu na poverenju.

Vi ste iz Beograda, a bavite se jednom tipičnom sarajevskom temom. Okud uopće ta vrsta interesa?

Tema nije sarajevska. Tema je univerzalna, a smeštena je u Sarajevo zato što su likovi Sarajlije, zato što je Pišonju i Žugu van Sarajeva nemoguće zamisliti, zato što sam se još ko klinac inficirao Pušenjem i Nadrealistima. Mi ovde kroz jednu lokalnu priču govorimo o nekim globalnim istinama i univerzalnim vrednostima. To proizilazi iz pesama Pušenja koje je uspelo da priče iz jednog Koševskog kvarta lansira u orbitu. Interes za ovu temu je bio moj lični interes, a lični interes je sve ono prema čemu gajite neke emocije, bez obzira na geografiju. Mene se čak kulturološki više tiče priča o Pišonji i Žugi, nego što se Šekspira ticala priča o Juliju Cezaru. Šekspir je ipak pisao o njemu, jer je ga je lik Cezara fascinirao, kao što mene fasciniraju Pišonja, Žuga, Murga, Šeki...

Nostalgija je danas brend na svim prostorima bivše zajedničke države. Zašto je to tako i kakav značaj imaju priče i pjesme iz tog vremena za današnje društvo, bez obzira radilo se o Sarajevu, Beogradu ili Zagrebu?
 

Nostalgija je žal za nečim što je bilo dobro, a to je bila Jugoslavija. Veliko tržište, velika i moćna fudbalska liga, najjača košarkaška liga u Evropi, jaka rok scena sa nekoliko centara, fantastična kinematografija, industrija koja je izvozila Amerima, Nemcima, Japancima... Jugoslavija je bila fantastična ideja, ali predobra za nas ovakve. Rado smo je menjali za šest malih i jadnih tržišta, jer nam je bilo mnogo važno da svako ima svoju himnu, zastavu i grb, i da svako ovaj jezik kojim govorimo naziva svojim imenom, a to što danas svi živimo lošije i što smo se međusobno ubijali, ma baš nas briga. Priče i pesme iz tog vremena korenspodiraju sa današnjim trenutkom jer se svet nije mnogo promenio. Mi ovde se nismo mnogo promenili. Možda ne osećamo isto jedni prema drugima, al se nismo promenili.

Startala velika online fundraising kampanja Velika kampanja za podršku  (online fundraising)  produkciji filma i tv serije  „Balada o Pišonji i Žugi“ startala je 30. novembra i traje do  20. 01. 2016. godine. Tako će fanovi kultne pjesme ali i drugih pjesma predratnog „Zabranjenog pušenja“ po kojima se snima ovaj film i tv serija, ali i pokreta „New Primitives“ i zlatnog dobra Sarajeva osmadestih  imati priliku da sami podrže produkciju ovoga dugočekivanog filmskog projekta.  Kampanja se realizira putem digitalne platforme Indiegogo koja je dostpuna u čitavom svijetu, tako da će svi oni koji žele da podrže ovaj projekat imati priliku da to urade bez obzira u kojoj zemlji svijeta žive.   Klikni i saznaj više...

Imaju li, na kraju krajeva, nove generacije naučiti nešto o tom vremenu i iz tog vremena?

Nove generacije treba da dobiju sliku o tom vremenu, na nivou informacije, a da se ipak okrenu sadašnjem trenutku i budućnosti. Ne može jedan film ili predstava da promoviše određeni sistem vrednosti, iza toga moraju da stanu cele države. Ipak verujem da ovaj film može da postigne jedno: Da nas podseti da svi pripadamo istom kulturnom prostoru i da nas podstakne na još intenzivniju saradnju. Evo, Brkovi, Dubioza Kolektiv i S.A.R.S. su pre par godina zajedno punili dvorane, a sami bi teško uspeli da dovedu tolko publike na svirku. Zahvaljujući toj saradnji su danas to tri velika benda.

Film, najavljuje produkcija, ima ambcije da bude veliki regionalni projekat i kino hit za publiku. Znamo da će reditelj(i) snimiti film onako kako ga oni vide, ali kakav biste Vi voljeli da na kraju bude ovaj film?
 

Pisac nikad ne zna šta je napisao dok ne vidi predstavu. Za film je to još drastičnije, jer za film mora mnogo više kockica da se složi. Često se desi da imate odličan scenario, odličan materijal, i nešto se zezne u montaži. Ne desi se magija filma. Voleo bih da film bude dobar, da pre svega fanovi budu zadovoljni. Na kraju krajeva, kada vas publika finansira, vi imate obavezu više da stvar uspe.

Projekat se pakuje kao regionalna koprodukcija, puno je producenata iz svih država bivše Jugoslavije.  Imaju li po Vama ovakvi projekti svoju šansu na svim ovim tržištima, imajući u vidu činjenicu da danas živimo i više samostalnih država koje mnoga toga još uvijek nisu riješile iz svoje nedavne prošlosti?
 

Naravno da imaju šansu, ali iza toga mora stajati jasna politička volja, tretman u medijima i još mnogo toga. Svako ima svoj ugao gledanja na to šta se dogodilo u ratu, ali nije rat jedina tema i mi na to ovim filmom želimo da podsetimo. Ne počinje istorija na ovim prostorima devedesetprve i ne završava se devedeset devete, a mi se bavimo samo tim nesrećnim devedesetima.  Ne moramo se mi složiti oko zajedničkog udžbenika iz istorije da bismo sarađivali. Ja se ni sa rođenim ocem ne slažem oko svega, pa nam ne smeta da se neizmerno volimo. To je pitanje fokusa i sistema vrednosti. Ko su naši heroji? Mladić, Orić i Glavaš ili Andrić, Ćopić i Selimović? Svako normalan će odabrati drugu trojicu, ali zbog čega onda mediji insistiraju na prvoj trojici? To je moje pitanje novinarima. Kada se sa naslovnih strana skinu vesti iz crne hronike, a dođe naslov: Sučič, Duraković i Đurđević snimaju film, onda ćemo imati šansu.

(DEPO PORTAL/BLIN MAGAZIN)