Mislili ste, ako znate skoro svaki drugi dijalog iz kultnog ostvarenja Slobodana Šijana i Dušana Kovačevića “Ko to tamo peva” (1980), da sve znate o ovom filmu?

E, pa griješite.

Pored čuvene “Vozi Miško” konduktera firme “Krstić” (Pavle Vuisić), nadaleko čuvene replike naturščika Stanojla Milinkovića “Decoooooo… Buši, buši!” i bez premca najcitiranijeg Vuisićevog komentara koji prati “šumsku akciju” mladog bračnog para (Nede Arnerić i Slavka Štimca): “I tata bi, sine”, potrebno je da znate još par detalja kojima bi i zvanično mogli da ponesete titulu – pravog poznavaoca ovog ostvarenja.

Naime, u javnosti je malo poznato kako je po mnogima najbolje ostvarenje svih vremena u srpskoj kinematografiji prvobitno trebalo da izgleda.

Tajnu je s ekipom Telegrafa podijelio ovogodišnji dobitnik NIN-ove nagrade književnik Filip David koji je sarađivao na scenariju za film “Ko to tamo peva” s režiserom Slobodanom Šijanom i scenaristom Duškom Kovačevićem.

Prema njegovim riječima, u prvoj verziji ovo ostvarenje zamišljeno je kao TV drama. Režija je bila povjerena Goranu Paskaljeviću (umesto Slobodanu Šijanu), a glavna uloga Miji Aleksiću (umesto Pavlu Vuisiću).

– Na sam dan snimanja Mija Aleksić je obavijestio redakciju Dramskog programa da se ne osjeća dobro i da ne može da snima, te je snimanje otkazano – počinje priču za Telegraf David, dodajući da se tek u međuvremenu za ovu TV dramu zainteresovao Šijan.

- Šijan je potom predložio da se proširi scenario i snimi film. Centar film je prihvatio ponudu i tako je, sticajem okolnosti, nastalo kultno ostvarenje “Ko to tamo peva”.

Filip David je kao dramaturg najviše sarađivao s režiserom Goranom Paskaljevićem (“Lapot”, “Sluga”, “Zemaljski dani teku”, “Poseban tretman”, “Bure baruta”, “San zimske noći”), s kojim se zna još iz vremena kada je Paskaljević studirao u Pragu.

Nama ostaje da vas pitamo možete li da zamislite da u ovom kultnom ostvarenju umjesto Pavla autobus vozi Mija Aleksić i da izgovara ono čuveno “Vozi Miško”?

Možete li da zamislite ovo ostvarenje bez autorskog pečata Slobodana Šijana, a u stilu Gorana Paskaljevića ili da je rađeno daleko “skromnije” kao TV drama? 

I da ne zaboravimo: da li bi vam se i ovako podjednako sviđalo? 

(telegraf.rs/DEPO PORTAL/BLIN MAGAZIN/dh)