Da je poživio, danas bi Danilo Kiš, jedan od najznačajnijih južnoslovenskih pisaca, ili posljednji jugoslovenski pisac kako ga nazivaju, napunio 80 godina. 

"Ja sam se spremao za književni zanat, studirao sam svetsku književnost, pisao eseje i prevodio, sve u znaku učenja, i moja prva knjiga Mansarda koju sam nazvao satiričnom poemom, ima u sebi nečeg od te groznice i taj gorki ukus što ga provincijalac doživljava u Beogradu. Sve je to u Mansardi suviše poetizovano, pomereno, iščašeno, ali negde na dnu te knjige stoji neki gorki talog iskustva. A taj gorki talog iskustva ostaje i ostaće i u kasnijim mojim knjigama, koje, čini mi se, i nisu ništa drugo do pokusaj traženja moje sopstvene ličnosti, mog sopstvenog ja, želja da se nađe neka prvobitna čistota, katkad u svetu detinjstva, katkad u sebi samom." (Danilo Kiš, Gorki talog iskustva) 

''Danilo Kiš bio je kosmpolit, kosmopolit u svakom pogledu, od tema do stila, a radikalno odvojen od tradicija baze u kojoj je živio. To je bilo nepodnošljivo za konzervativnu kremu Beograda. Mislim da su ga napali zato da mu daju lekciju, da ga se nauči pameti. To je bio svojevrstan oportunistički savez između nacionalista i komunista. Podsjetit ću na slavnu rečenicu T. S. Eliota iz 30-ih godina, a to je da nijedno društvo ne smije imati više od malog broja slobodnomislećih Židova. I Kiš je, sukladno toj rečenici, platio. Bila je to reakcija zaostale, nazadne, malograđanske sredine. Kiš je bio međunarodno poznat i priznat, fantastičan pisac, njihov vlastiti jezik pisao je bolje od njih, i to je sve skupa bilo doživljeno kao jedna velika uvreda. I tada su odlučili da mu opale šamar. A Kiš je to odbio prihvatiti, i odgovorio im je istom mjerom'', dio je onoga o čemu je govorio i pisao Mark Thompson, a o njegovu kosmopolitsku crtu isticala je i Susan Sontag rekavši ''Danilo Kiš bio je veoma ukorijenjen pisac, a opet potpuno kosmopolitski, što je čudesna kombinacija”.

Književna grupu koju su činili Borislav Pekić, Mirko Kovač, Danilo Kiš i Filip David djelovala je suprotno današnjim dominantnim obrascima uspostavljenim između raznih interesom vezanih prijateljstava koja određuju književni život i scenu. O tome je govori i Filip David. 

''Sećam se da je na jednom od prvih sastanaka naše književne grupe Danilo Kiš, kao uslov budućeg druženja, zahtevao da se međusobno obavežemo da će svako od nas četvorice svoj književni put tražiti i nalaziti samostalno, da nikada, ni u kojoj prilici jedan drugome nećemo nameštati književne nagrade i da će naše prijateljstvo biti oslobođeno svake vrste korupcije.Siguran sam da smo te Danilove zahteve poštovali od prvog do poslednjeg dana našeg druženja'', rekao je u jednom intervjuu aktuelni dobitnik Ninove nagrade.

''Bilo je (i još ih ima i još će ih biti) pokušaja – i to na svim četirima stranama beogradske čaršije – da se Kiš prevori u “našeg Danila” i da u književnom sećanju ostane kao baš zgodna tema za memoare njegovih – posle smrti sve mnogobrojnijih – prijatelja, ali je energija Kišovih dela bila mnogo jača od svih tih pokušaja. Ne može se Kiš sabiti ni u kutiju ni u fijoku i posledično je danas, posle toliko godina, isto ono što je bio i za života – intrigantna duhovna pojava koja oko sebe podiže prašinu i oko koje se lome mnoga koplja. Bilo je, naravno, provincijalnih pokušaja potpunog osporavanja Kiša i tumačenja njegovog zasluženog svetskog uspeha dobrim vezama u jevrejskom lobiju, kao što je bilo i pokušaja da se njegova izričita želja da bude sahranjen kao hrišćanin tumačena zaverom klerofašističkih crnih trojki'', napisao je u beogradskom dnevnom listu Danas povodom 80 godina od rođenja Danila Kiša književnik Svetislav Basara navodeći kako mu je, pretpostavlja po kazni ''zapalo u dužnost da lično upoznam većinu kretena u Srbiji, a i šire, po prirodi stvari mi nije bilo suđeno da upoznam ni Kiša, ni Pekića, ni Kovača.''

''Od svoje sam majke nasledio sklonost ka pripovedačkoj mešavini fakata i legende, a od svog oca patetiku i ironiju. Za moj odnos prema književnosti nije bez značaja činjenica da je moj otac bio pisac međunarodnog reda vožnje: to je čitavo kosmopolitsko i književno nasleđe.'' (Danilo Kiš, Izvod iz knjige rođenih)

(DEPO PORTAL/BLIN MAGAZIN/ak)