Đuro, da počnemo od aktuelne hit predstave. “Đurologija” puni sale iz večeri u veče, ne samo u Beogradu, već u mnogim gradovima regiona. Da li ste očekivali takav uspjeh?

- Iskreno, nisam. Kad mi je organizator predložio da napravimo “stend ap” u Domu sindikata, odmah sam rekao da se bojim da je to prevelika dvorana za mene. Prima oko 1.500 ljudi, plašio sam se da li ću da je napunim. Danas kad imamo iza sebe već šest prepunih dvorana Doma sindikata, i da ima još ljudi koji su ostali bez karata, stvarno sam iznenađen i oduševljen činjenicom da ljudi toliko žele da me vide.

Na šta gledaoci najbolje reaguju, kad se najviše smiju?

- Na priče iz života. Dosta govorim o onome što me nervira. Primećujem da i njima smetaju iste stvari, samo nikad to nisu posmatrali kroz duhovitu prizmu.

Legendarne fore iz “Nadrealista” i “Audicije” i dan danas su, posle četvrt vijeka, aktuelne i rado se prepričavaju. Da li je humor zaista tada bio toliko bolji nego danas?

- Humor je isti, ne mijenja se to. Ljudi su prije imali više razloga da se smiju. Sjećaju se bezbrižnih vremena, imaju nostalgiju. Danas ima dosta dobrog humora, ali, očigledno, ljudi nisu više toliko raspoloženi.

“Đurologiju” ćete, evidentno, dosta igrati i u 2015.?

- Ako se nastavi ovakvo zanimanje, vjerovatno ću imati dosta posla sa tim u januaru i februaru.

Kako ćete, s obzirom da ste konstantno rastrzani na više strana, uspijevati to da uklopite sa ostalim obavezama?

- Postaje kritično. Polako se gubim u vremenu i prostoru. Večeras igram predstavu u Novom Sadu, Prekosutra imam koncert “Bombaj štampe” u Sarajevu, (razgovor je vođen 24.12.2014, prim. M.Ć.), pa poslovne sastanke vezano za neku seriju koju spremam, a onda se vraćam u Beograd na finale TLZP-a. Za Novu godinu ću konačno imati malo mira, ali posljednji mjesec je bio takav da, ujutru kad se probudim, treba mi nekoliko minuta da se sjetim gdje sam.

Kakvi su vam utisci vezano za šou “Tvoje lice zvuči poznato”? Koliko vam je pomogla supruga Tanja, članica žirija u slovenačkoj varijanti emisije?

- Ja sam zbog njenog učestvovanja i prihvatio ponudu. Vidjeli smo da se jako zabavljala, i da je sve to interesantno. Pretpostavio sam – ako je slovenački šou bio tako zabavan, da će srpski biti još bolji. Nisam se pokajao – stvarno se beskrajno zabavljam gledajući te talentovane ljude koji svake nedjelje rade nevjerovatan posao.

Bilo je, sigurno, mnogo toga zanimljivog i iza kamere?

- Dođem, recimo, prije snimanja, i dočekaju me sa maskama. Stvarno ne možeš da ih prepoznaš. Znao sam, recimo, da će Bane Mojićević da imitira Tomu Zdravkovića, vidim Tomu, i mislim da je Bane. Počnem da pričam sa njim – malo čudno me gleda. Tek poslije, kad je krenuo šou, vidio sam da je takva tačka da on ima dvojnika koji je u ogledalu i da se pojavljuje statista isto maskiran u Tomu.

To, ipak, nije bio najveći šok?

- Neda, maskirana u Šabana Šaulića, ide prema meni i pruža mi ruku, a ja nemam pojma ko bi mogao da bude iza te maske. To je baš zabavno.

Završnicu šoua su, nažalost, obilježila i prepucavanja vezano za istup Marije Mihajlović?

- Nisam u toku, ne pratim “žute probleme”. U poslednjih 20 godina stvarno ne pratim srpsku scenu, tako da se ovom prilikom izvinjavam svim autorima koje sam možda potcijenio na taj način. Ne poznajem neke koji su u Srbiji zvijezde, ne slušam tu vrstu muzike. Za mnoge sam prvi put saznao preko imitacija.

Imitacija Tonija Cetinskog zasmijala je cio region, ali hrvatski pjevač nije baš pozitivno reagovao, što je pomalo iznenađujuće jer ste, prije nekoliko godina, upravo pjesmu “Blago onom ko te ima” i zajedno izvodili u šaljivom maniru?

- Sve je to u medijima naduvano. Mi smo i dalje u istom odnosu kao što smo bili i prije.

Ne zapostavljate ni “Bombaj štampu”. Imali ste ljetos koncert na festivalu “Exit”, prije toga u beogradskom “Mikser hausu”, a gledali smo vas i na Kalemegdanu kao predgrupu “Bajagi i instruktorima”?

- Povratnički album je dobro prošao. Imamo milion i po klikova na “YouTube-u”, sviramo dosta pjesama sa njega. Mi smo bend koji ima samo četiri, pet koncerata godišnje, niko ne živi od toga. Ne prilagođavamo muziku ukusu publike, već sviramo isto onako kao u garaži, pije 30 godina. Na svakom koncertu imamo dvije, tri hiljade ljudi koji vole našu muziku.

Da li ste čitali knjigu Neleta Karajlića “Fajront u Sarajevu”?

- Ne. Neko mi je poslao odlomke, ali ih nisam pročitao.

Kako vam se čini taj naslov? Sejo Sekson je nedavno, u intervjuu za Telegraf, izjavio da se ne slaže sa njim jer, kako je rekao, fajront nije kad jedan čovjek ode iz kafane, već kad je svi napuste.

- Uvijek postoji subjektivno i objektivno gledanje na stvari. Kad neko izađe iz kafane, za njega je to isto fajront. Iskreno, to me i ne zanima previše. Imam dovoljno stvari kojima se bavim, da bih još pratio odnos Seje Seksona i Neleta Karajlića.

Jeste u kontaktu vi sa Neletom?

- Ne pretjerano, ništa specijalno.

Kompletan intervju pročitajte u Telegrafu.

(DEPO PORTAL/BLIN MAGAZIN/aa)