Vladimir Kecmanović je spretno fokus sa filma pomerio na sebe– izjavio je za beogradsku "Politku" reditelj Boban Skerlić, povodom tvrdnji koje je Vladimir Kecmanović izneo pre nekoliko dana u intervjuu za naš list, rekavši da je film izneverio poentu romana.

Boban Skerlić je film „Top je bio vreo” realizovao prema istoimenom Kecmanovićevom romanu.

Projekcijom ove ekranizacije, večeras u 19 sati, u Centru „Sava”, počeće 42. Fest.

– Ukoliko je poenta romana da je Sarajevo zaslužilo da bude granatirano, onda film jeste izneverio. Ukoliko je poenta romana da je rešenje konflikata na Balkanu u etničkoj homogenizaciji, onda film jeste izneverio. Roman sam doživeo drugačije: traumatizirano detinjstvo u kome caruju nasilje i strah ne ume iz tog pakla da nađe izlaz, jer izlaza i nema, a za to je tom detinjstvu sve krivo i svi smo mu krivi. I jesmo. Tu poentu romana film nije izneverio.

Skerlić je dodao da je Kecmanović gledao nezavršen film pre godinu i po dana, u nekoj verziji montaže, i da njegove navode više ne želi da komentariše.

Film je realizovan prema scenariju koji je pored Kecmanovića pisao i reditelj Ales Kur. Reč je o drami o odrastanju dečaka u ratu, o njegovoj borbi da savlada ratne strahove. Kada mu roditelji poginu tokom opsade Sarajeva 1994, desetogodišnjak prestaje da govori, a prihvata ga komšinica i neguje kao sina. A kada dečaka izbace iz stana, on sa drugom počinje da luta ulicama gde prerano odrasta.

– Snažno sam na strani detinjstva, pogotovo ovog masakriranog i zaplašenog, ostavljenog bez nade i izlaza. Film sam i snimio, jer sam zgrožen time šta smo napravili svojoj deci – iskren je reditelj koji se u filmu „Do koske” 1997. bavio odrastanjem mladića u Beogradu.

Iako je radnja filma smeštena u Sarajevo tokom građanskog rata, Skrelić nije želeo da se bavi istorijskim kontekstom:

– Zadatak filma jeste da se bavi ljudskim sudbinama, a ne geostrategijom, vizijom ili revizijom istorije ili, daleko bilo, politikom i politikanstvom. To ipak ne znači da se film dešava u vakuumu. Kontekst je jasan, ali ostaje kontekst, a ne tema filma.

Reditelj veruje da će film „Top je bio vreo” pružiti drugačiji ugao gledanja na rat u BiH i ne brinu ga mogući komentari gledalaca, poput „evo, još jednog domaćeg filma o ratu”:

– Masovni mediji pod pokroviteljstvom političke elite se predano trude da ošamute i zaglupe ljude, nudeći im isprazne sadržaje za razbibrigu, zamajavajući ih populističkim besmislicama i podvaljujući im fingirane sukobe ili žrtvenu jagnjad. Nadam se da ima sveta koji je spreman da rizikuje, da ima stav, da uđe u dijalog sa umetničkim delom, da bude uznemiren. Ovo i nije film o ratu, iako se dešava u ratu. Ovo je melodrama o unakaženom detinjstvu.

Film je realizovan u produkciji „Drina filma” iz Republike Srpske i srpskog „Balkan filma”, a glavne uloge tumače: dečaci Stanislav Ručnov i Muhamed Dupovac, Anita Mančić, Slavko Štimac, Nikola Đuričko, Milica Mihajlović, Mira Banjac i Bojana Maljević. Snimanje „Topa” završeno je 2011, a razlog čekanja na premijeru, reditelj obrazlaže postojanjem samo jednog problema – novca:

– Obećanja koja je producent dobijao nisu ispunjavana tako da je proces postprodukcije u dugačkim periodima bio sasvim zaustavljen.

Skerlić, čiji će film u bioskopima biti prikazivan tek od jeseni, trenutno u BDP-u postavlja dramu „Kad su cvetale tikve”, po romanu Dragoslava Mihailovića, priči koja ga provocira godinama:

– Reč je o kapitalnom delu domaće književnosti, koje je takođe smešteno u sasvim precizan politički i društveni kontekst, a o čijoj sudbini je inicijalno politika najneposrednije odlučivala. Ono što je univerzalno i svevremensko u tom romanu i komadu jeste motiv kvarenja čoveka. Kako se, dakle, čoveku duša zagadi? Kada postaje bezobziran? Kud mu se izgubi empatija?

(Politika/BLIN MAGAZIN)