Piše: Svetlana Slapšak, Peščanik.net

Juče sam, kao i stotine drugih, dobila poštu iz Tuzle, sa zahtevima odnosno Proglasom Fronta slobode. Tuzlanska pobuna je dobila različite oblike u raznim kantonima i raznim gradovima, sve do marsovske poruke iz Republike Srpske, gde neće dozvoliti da se pobuna “prelije preko granica”, a već uveliko jeste. Tu vođe pobegnu u Beograd za vikend, za svaki slučaj.

Jeste, strašno je kada se ruše i pale istorijski spomenici koji su preživeli rat. Jeste, strašno je kad izgori arhiv, i sa njim sećanja na detalje iz života stotina hiljada ljudi. Nije baš mnogo strašno što se to događa na tridsetogodišnjicu Olimpijade u Sarajevu – hoćemo li se sasvim zarozati u suzama za odličnom organizacijom jedne državne promotivne predstave? Ništa različito od bilo koje druge Olimpijade, sem možda u brojevima i novcu. Bila je “naša”? O tome ste, uglavnom gospodo, morali razmišljati kada ste rušili državu, a ne sad, kad vam je zgodno setiti se kakvi ste frajeri bili za Tita, samoupravljanje i nesvrstanost.

No ponovo, u jednoj nedelji dana, otkuda odmah kritika ciljeva, pretpostavka da pobunjeni ne znaju šta hoće, da ne znaju da to što hoće dobro formulišu. Iz Proglasa Fronta slobode je jasno da savršeno znaju šta neće, a i lista onoga što hoće nije nejasna. Primedba o nejasnoći i nasilju nema samo dobronameran odjek: deo se hvata u prazan lonac u kojem se brzo može zakuvati zaprška nacionalizma, verskog sektaštva, raznih modela uobličavanja gubljenja razuma. Sa malo više razuma, palile bi se sveće na gornjoj polici što se ova pobuna ne odnosi na jedno od balkanskih pisama, na jednu od polno određenih grupa, na kritičare spomeničke maničnosti ili neki drugi ozbiljan problem država u regionu, i što je ne izvode dobro organizovani ćelavi i tetovirani tipovi.

Dajte im malo podrške, lokalni i globalni mudraci, ovako nešto se još nije desilo već dosta dugo vremena. Istorijska je odgovornost mislećih da ne brane nešto tako puno rupa, manipulacija, skriveno ušivenih otrova i bombi, okuženo i prljavo kao što je nostalgija – koliko god da im je intimno drago – nego da brane žive i očajne ljude. Prelijte sebe i njih preko granica!

(DEPO PORTAL/BLIN MAGAZIN)