Zakon o izmjenama Zakona o osnivanju kompanije za prenos električne energije u BiH (Elektroprenos BiH) koji je ove sedmice izglasan po hitnom postupku u Predstavničkom domu PSBiH donešen je iz dva razloga. Prvi je neophodnost izvođenja prvog koraka u deblokiranju "Elektroprenosa BiH" što je uslovljeno uspostavom nove i funkcionalne uprave te usvajanjem finansijskih izvještaja kako bi se znalo stvarno stanje u poslovanju ove kompanije, kazao je u izjavi za Agenciju Fena poslanik SDP-a BiH u Predstavničkom domu PSBiH Mirza Kušljugić.

Drugi korak, dodao je, jeste očigledna potreba da se sredstva koja leže na računu u iznosu od 300 miliona KM, sada oročena po niskim kamatnim stopama, aktiviraju prvenstveno u pokretanje investicionog ciklusa "Elektroprenosa BiH" što zahtijeva i usvajanje finansijskih planova.

- Zbog nelikvidnosti budžeta entiteta koji su nastali uslijed nemogućnosti povlačenja sredstava MMF-a, a zbog kašnjenja s usvajanjem budžeta BiH, zakon je išao u ovom obliku. Nadalje, sredstva "Elektroprenosa BiH" su planirana u budžetima entiteta pa je ovaj korak promjene zakona u državnom Parlamentu bio logičan slijed događaja. Čude malo one stranke koje su glasale za budžet, a nisu za ovaj zakon - kazao je Kušljugić.

Ističe da eventualna planirana podjela profita od 100 miliona KM neće ugroziti ni investiranje ni funkcioniranje "Elektroprenosa BiH".

- Na računu ostaje još 200 miliona KM koje u najoptimalnijoj situaciji neće biti moguće potrošiti u periodu od tri do pet godina - zaključio je Kušljugić.

Pojašnjava da na sastanku u Briselu koji je održan prošle godine nije bilo govora o bilo kakvoj zabrani do 2016. godine, već je tada definirana procedura koja bi dovela do eventualnih izmjena zakona i mogućnosti povlačenja profita prije isteka 2016.

Međunarodna zajednica je izrazila zabrinutost zbog ovih izmjena zakona jer, kako navode, on ne oslikava ključne zaključke usaglašene između Ministarstva za vanjsku trgovinu i ekonomske odnose BiH te ministara oba entiteta nadležnih za sektor energetike s jedne strane i Evropske unije s druge strane tokom sastanka na ministarskom nivou održanom u Briselu 13. novembra 2012. godine.

U zaključcima iz novembra prošle godine je navedeno da raspodjela neto dobiti Elektroprenosa BiH prije 2016. godine ne bi trebalo da bude urađena sve dok uprava kompanije nije u potpunosti funkcionalna, revizija finansijskih računa obavljena te najvažnije – da su usvojeni pouzdani investicioni planovi, koji će sadržavati sve platne obaveze, uključujući vraćanje kredita međunarodnim finansijskim institucijama.

Evropska komisija smatra da se ovim izmjenama zakona u pitanje dovodi nesmetano srednjeročno i dugoročno funkcioniranje "Elektroprenosa BiH" i visokonaponske mreže u čitavoj zemlji.

(Fena/aa)