Bosna i Hercegovina i Turska su većinski muslimanske zemlje u Evropi, a uz porast zabrinutosti prisustvom muslimana u Evropi, za koju kažu da ima 'hrišćansko istorijsko i kulturno naslijeđe', postavlja se pitanje da li ove zemlje u potpunosti mogu biti evropske, rekao je u intervjuu za Anadolu Agency (AA) prof. dr. John Louis Esposito, vodeće ime u oblasti islamskih i bliskoistočnih studija.

"Pogledajte određene retorike u Evropi, činjenicu da Evropa postaje sekularnija u mnogim religijama, ali i zabrinutost prisustvom muslimana. Ne samo religijski, već i ljudi koji su visokosekularni i smatraju se ateistima u Evropi, odjednom pričaju o tome 'šta su naše vrijednost i ko smo mi'. Odjednom pričaju o hrišćanskom naslijeđu u Evropi. Imate političare koje u praksi te stvari ni ne zanimaju, ali sad je 'pogledajte našu dugu hrišćansku istoriju'. To su načini da se i dalje stvaraju ONI i MI. Čim počnete tako govoriti, onda se postavlja pitanje 'možete li imati većinski muslimansku zemlju u Evropi?'. Mogu li oni biti u potpunosti Evropljani?", rekao je Esposito.

Pitanje islamofobije u Evropi također dodatno komplikuje ulazak BiH i Turske u Evropsku uniju, istakao je Esposito. Ako se to posmatra i sa populacionog nivoa, čak i veliki broj Evropljana ima problema sa islamofobijom, smatra profesor.

"Možda manjina, ali jaka manjina, javlja se kod tih antiimigracionih političkih stranaka. Dodatak tome je da oni imaju iracionalni strah i gledaju s visine na muslimane. To će uticati na njihov stav za jako prisustvo muslimana u Evropi, ili čak da prihvate ideju da Evropa može imati muslimansku zemlju", pojasnio je Esposito.

Razlika između muslimana u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama je u tome što su oni u Evropu dolazili kao radna snaga, iz nižih slojeva društva i sa slabijim obrazovanjem. Razlika u jeziku, kulturi, obrazovanju, veoma je primjetna i oštra.

"Tome treba dodati i da oni ne napreduju obrazovno tako brzo, veliki broj njih još uvijek živi od socijalne pomoći. To je problem u Evropi, a sa padom ekonomije, mnogi od tih radnika 'više nisu bili potrebni'. Tada imate i porast antiimigrantskih grupa, koji se u većini zemalja fokusiraju na muslimane, jer su oni najveće imigrantske grupe. U isto vrijeme, moramo biti iskreni, ako ste siromašni i marginilizovana grupa, te živite u nečemu što je jednako getu, imaćete probleme sa izlaskom iz siromaštva zajedno sa socijalnim problemima, pa ćete imati problema sa zločinima i zatvaranjem", istakao je Esposito, dodavši da će trebati vremena, ali da evropska društva, sa izuzetkom antimuslimanskog desnog krila, počinju prihvatati muslimane, iako je to još uvijek izazov za njih.

"U SAD-u situacija je drugačija. Većina muslimana koji nisu rođeni u SAD-u, a došli su tu prije 80, 100 godina, obrazovani, tražeći politički azil, posao, ili kao studenti, studirali i ostali. Naša američka muslimanska zajednica, iako još uvijek ponekad ima problema sa islamofobijom, ipak je zajednica koja je ekonomski i obrazovno integrisana. Jednako su ekonomski i obrazovno dobri kao bilo koji drugi sektor društva. Na drugačijem su mjestu nego evropski muslimani", rekao je Esposito.

Turska, sa ekonomske tačke gledišta, predstavlja prijetnju za Evropu, smatra ugledni profesor. Religija i kultura više nisu jedini problem neulaska u Evropsku uniju, već sada postoji i ekonomski aspekt, jer je ona sada velika i jaka sila.

"Ironija je da, dok se Turska drži van, u isto vrijeme mnoge male zemlje kojih prosječna osoba i nije toliko svjesna, uključujući i veliki broj manjih balkanskih zemalja, nisu imale problema sa ulaskom u EU. Za Turke, i za BiH, postoji elemenat te činjenice da su muslimani. U svoje vrijeme Turgut Ozal rekao je mom prijatelju: 'Glavni razlog zbog kojeg ćemo imati problema sa EU jeste zbog toga što smo muslimanska zemlja u Evropi'. Postoji taj problem, ali sad je većinom zbog toga što Turska postaje velika ekonomska sila, a Evropljani ne znaju šta će sa tim. Njihova zabrinutost je veoma velika", rekao je Esposito, te dodao da se to sada najbolje primijeti u negativnim stavovima zemalja poput Njemačke i Francuske.

"Nedavno sam vidio da čak i u Turskoj postoji svjesnost o tome, ne znam da li su statistike tačne, ali u posljednjim godinama, broj Turaka koji žele ući u EU opao je sa 71 posto na 44 posto. Ako razgovarate i sa nekim vladinim liderima, sve više su iznervirani, i u određenom trenutku, iz nacionalnog ponosa, ljudi će reći 'ako nas ne želite, ok'. Ali smatram da je pitanje ulaska u EU dodatno iskomplicirano problemom islamofobije kod velikog broja Evropljana", zaključio je Esposito.

(Anadolija/md)